Urednici "DO": o svojoj djeci, strepnjama i radostima odgoja. Čekamo priče o vašoj djeci!
Ljudi koji prave Domashniy Ochag nisu samo profesionalni novinari, urednici, dizajneri, trgovci. Ali i supruge njihovih muževa, domaćice i, naravno, voljene majke svoje djece. I mi smo zabrinuti zbog istih problema kao i vi, čitaoci. Danas smo odlučili da podijelimo sa vama naše roditeljske brige. I pozivamo vas da razgovarate o onome što vas brine, rastužuje ili raduje - na našem forumu "Savjet žena"
Marija Vinogradova
Glavni urednik i izdavač. Kći Aleksandra (20 godina) i sin Stepan (10 godina)
“Kerku sam rodila vrlo rano, sa osamnaest godina. Saša je plod prve školske ljubavi, koja se, kao i obično, završila razvodom. Nakon razvoda počela sam da tražim ličnu sreću, ne shvatajući koliko nedostajem mom detetu. Naravno, sve praznike i vikende sam provodio sa njom, ali nekoliko godina su moji baka i deda bili njena porodica, a ja sam bio praznik. Tada sam mislio da je tako bolje za nju. Zašto bi se navikavala na muškarce koji su dolazili i odlazili, da vidi moje suze? Dugo živimo zajedno, ali je ogorčenost što je "napuštena" tada ostala na njenoj ćerki za ceo život. Ne, ne, ona me ne krivi! Ali podtekst svakog našeg spora uvijek ostaje upravo ovaj. Kao da još uvijek želi privući moju pažnju. I video sam to dugo vremena. Shvatio sam da je ona veoma bistra osoba. Sve teže mi je da nađem prave reči kada pokušavam da joj nešto dokažem, bolno se navikavam na to da je ona već dosta odrasla i da u svakoj prilici ima svoje mišljenje. Generalno, teško joj je sa mnom - rijetko se slažem s njom, skoro nikad joj ne dam komplimente i zahtijevam puno od nje. Ali kada se ona ne javi na vreme, moja duša se ledi od straha. Za nju - moju voljenu kćerkicu. Stepanu je lakše sa mnom. Prvo sam ga rodila u punoj majčinskoj svijesti. Drugo, on je muškarac. Poljubi se, reci prijatne stvari o ljubavi - i radi sa mnom šta god hoće. Generalno, imamo jedan problem - previše sam poslušna majka. Grdim se, obrazujem se, ali mi se srce i dalje topi. Najviše me brine to što previše razmišlja. O svemu – o globalnom zatopljenju, o finansijskoj krizi, o tome da bi mi se nešto loše moglo dogoditi. Razmišlja, tužno i ponekad uplašeno. Ali on to ne priznaje, on jednostavno odvuče svoju voljenu mačku u krevet kako ne bi bilo tako strašno. Pa ipak, veoma mu je važno da uvek bude najbolji, da bude prvi. Učim ga da mirno gubi, iako ja to nikada nisam mogao, učim ga da ne uzvraća, iako nisam potpuno siguran da je to ispravno. Još par godina, i zatvoriće vrata kupatila, imaće tajne od mene, ali za sada smo jedno s njim. Za sada sam njegova omiljena žena. I, suprotno svim razumnim zapovijedima psihologa, ne mogu sebi uskratiti ovu žensko-majčinsku sreću.”
Stepan: “Ništa me ne brine. Čak i finansijska kriza! I beskućnici žive. Samo želim da mi mama kupi još životinja!" (Već su tri mačke kod kuće - mamina napomena.)
Alexandra: „Mama uvek želi da promeni nešto u meni – da se drugačije obučem, da napravim drugačiju frizuru. Zašto me ne voli takvog kakav jesam! Takođe, iz nekog razloga se boji da će postati baka!..”