Marija Kulikova je zvijezda serijala "Dvije sudbine", "Mljekarica iz Khatsapetovke", "Nasljeđe", "Krvne sestre". Sada je zauzeta u tri predstave Pozorišta satire i uvježbava nerepertoarnu produkciju.
PRIJE: Marija, je li istina da očekuješ bebu?
MK: Ne još! Ali moj muž i ja zaista želimo bebu. Oboje smo odrasli i sada je pravi trenutak za ovo. Iskreno se nadam da će se sve dogoditi uskoro, a da će vaš časopis prvi saznati za to. Mislim da sada u našem domu nedostaje samo jedna beba za potpunu sreću, a možda i dvije. Sada je to jako vruća tema među glumcima, sada mnogi rađaju i usvajaju djecu. Nedavno sam razmišljala o prvom usvajanju po prvi put i pitala svog muža kako se osjeća u vezi s tim.
PRIJE: Šta je rekao?
MK: Odgovorio je da mu ovo odgovara. Obično muškarci rijetko reaguju tako pozitivno na usvojenu djecu. Za muškarce je tema rađanja važnija, a žene, uglavnom, vole svu djecu, posebno nesretnu i siromašnu. Dakle, ženi je lakše odlučiti se na usvajanje, kako mi se čini. I to što Denisu ne smeta, bilo mi je jako drago. Prvo, naravno, želim da rodim svoje dete, a onda, možda, nekog usvojimo.
PRIJE: Pripremate li se već za svoju bebu?
MK: Spremamo se - gradimo kuću. Štaviše, planirali smo tako veliku kuću da sada razumijem da će biti prilično teško upravljati tako velikim domaćinstvom. Imamo već dosta posla, a kada bude više djece, biće još manje slobodnog vremena. Ne mogu zamisliti kako ću se brinuti o velikoj kući! Ali ovo je opet muški pristup: pošto gradimo kuću, ona mora biti čvrsta. Za sada imamo spreman podrum, ali čim sve bude izgrađeno, pozvaćemo Domašnog Očaga u posetu.
TO: Je li vaš dom gradski ili ruralni?
MK: Grad, vrlo blizu Moskve. To je bila i želja mog muža: on je kategorički protiv drvenih kuća, pa prodajemo stan i gradimo kamenu. Pročitao je dosta literature na ovu temu i došao do zaključka da se drvene kuće smiruju i uglavnom su kratkog vijeka. Pitam ga: "Gradiš za sebe ili za neke mitske potomke?" Kaže to i za sebe i za potomstvo. On je užasan maksimalist.
PRIJE: Kada se nadate preseliti?
MK: Mislim da to neće biti tako brzo! Imamo još završnih radova. U jednosobnom stanu u kojem živimo, dok se kuća gradi, popravka traje već godinu dana. Strašno je pomisliti koliko će vremena trebati da se završi kuća i kupi namještaj. Ali naše komšije su divne. Pored nas je kuća Maksima Konovalova, koji je glumio u Boomeru. Imamo šest ari zemlje, ali se nadamo da ćemo kupiti još šest u blizini. Ovo je samo stambena zgrada, bez bašte i voćnjaka.
PRIJE: Ne volite bašte?
MK: Ne samo da mi se to ne sviđa, nego se prema povrtnjacima odnosim čak i s blagom agresivnošću. Nekada smo uzgajali krompir i šargarepu na selu i plijevili jagode. Bio je to pakao! Mrzeo sam praznike, jer sam sve vreme morao da radim nešto u bašti. Zatim sam plevio jagode i presađivao brkove, pa sam brao ribizle. A koloradske bube, koje je trebalo skupiti, politi benzinom i zapaliti? Užas! Potreban je poziv da se kopa po zemlji, a ja ga nemam. Ja sam gradska osoba.
PRIJE: Ne volite se opustiti u prirodi?
MK: Zaista volim da se opustim na moru, ali ne volim da idem u šumu. Odmah imam osjećaj da život prolazi pored mene. Kao da dok sam u šumi, u gradu se bez mene dešava nešto veoma važno. Iz istog razloga fizički ne mogu da ostanem na dači duže od dva dana: dovoljno je da dođem, uveče ispečem roštilj, a sledećeg jutra već počinjem da se spremam da idem kući. Ne treba mi luksuz, ali osnovne pogodnosti su neophodne. Uglavnom, samo dvije stvari su mi važne: da budem čist i topao. Ali srednji pojas nije moj. Očigledno je i ovaj stav ostao iz sovjetskih vremena. Sjećaš se kako je bilo? Šetaš šumom u gumenim čizmama, plus tridesetak, u marami od krpelja, ujede te komarci, sve svrbi! Očigledno sam kao dijete izgubio ljubav prema prirodi. Da su mi dali bicikl i rekli: „Hodaj“, sve bi bilo drugačije. Ali dacha je oduvijek bila povezana s nekom vrstom odgovornosti. Smatram da djecu treba zaštititi od poljoprivrednih užitaka, ona im truju ljubav prema prirodi.
PRIJE: Kako se obično opuštate?
MK: Meni je dovoljno sedam dana u bilo kom, najjednostavnijem južnim letovalištu, da mogu da kupim kartu poslednjeg dana, jer vreme za odmor se javlja spontano. Ranije sam jako volio izlete, ali sada ležim kao leš na plaži, jer tijelo treba pustiti da se opusti. Uglavnom, moji izleti su ture. Kada radite, putujete u različite gradove i zemlje. Gde god smo bili - i u Americi, i u Nemačkoj, i u Izraelu! A na odmoru se trudim da ne opterećujem mozak. Na odmoru čak i ne držim dijetu, moram se s vremena na vrijeme razmaziti!
PRIJE: Da li obično dijete?
MK: Da. Strašno volim hranu. Ne razumem: zašto se nekima daje da jedu bilo šta i da ne ozdrave, a drugima nije? To je nepravedno! Stalno pokušavam različite dijete.
PRIJE: Možete li preporučiti nešto efikasno?
MK: Najefikasnija je dijeta bez soli, kada jedete sve kuvano, bez soli i šećera. Ali sada sam u fazi proždrljivosti, iako me snimanje obično potiče da se brinem o sebi. U kadru se odmah vidi okruglo lice! Ali sada sam bio na turneji u Tatarstanu, u Kazanju, i tamo ima toliko ukusnih stvari kojima nisam mogao da odolim, čak i znajući da moram da snimam za vašu naslovnicu. Moraćete da me izvinite. I što je najvažnije, da je, kao i uvijek, djelovao zakon podlosti. Danas sam uvježbao dvije predstave - jednu u Pozorištu Satira, a drugu - Entreprizu. I obojica su imali ljude koji su uzimali mjere za kostime. „Koliko butina? 98? Dakle, imao sam punu sreću. Kažem: „Znaš, nisam uvek ovakav, ja sam na turneji iz Kazanja…“Oni samo klimaju glavom. Vjerovatno im sve glumice pričaju o istoj stvari…
PRIJE: Marija, jesi li sigurna da trebaš na dijeti?
MK: Statistika pokazuje da se mršavi umjetnici više snimaju. Ekran ipak dodaje nekoliko kilograma. A žene koje dobro izgledaju na ekranu su veoma mršave u stvarnom životu. Stoga se morate ograničiti. Ipak, veoma poštujem komične uloge, i ako ne mogu da kontrolišem svoju ljubav prema hrani, naći ću šta da radim! U pozorištu je suprotno: imamo ogromnu salu za 1200 ljudi i glumica mora da bude otmena. Za vrlo mršave glumice kažu - ovo "nije scensko". Tako da je u pozorištu moja tekstura taman. Inače, moj muž jako voli punačke i svađamo se sa njim svaki put kada idem na dijetu. Zamislite, još to moram da krijem od njega!
PRIJE: Kako možete sakriti svoju ishranu od čovjeka s kojim živite?
MK: Pita: "Zašto ništa ne jedeš?" Rekao sam mu: “Zamisli, toliko sam pojeo danas za ručkom.” Denis mi organizuje inspekciju. Ali i dalje se držim, ne postajem bolje. DO: Je li istina da si farbao kosu jer Denis voli plavuše? MK: Tačno. Voli pune šarmantne plavuše. A kad smo se upoznali, bila sam mršava, goruća brineta. Bio sam suprotnost onome što on voli, a povrh toga, puno sam pušio. Bio sam tako umjetnički umjetnik, a on voli domaće žene. Ja, naprotiv, volim kafiće, restorane, tako da ima puno ljudi u blizini. DO: Kako se slažete? MK: Počeli smo da pravimo kompromise. Postepeno sam cijenio radosti kućnih okupljanja. Sada sam počela vrlo često da pravim žurke kod kuće, zovem najbliže ljude koje poznajem od svoje desete godine. Ja kuham ista vrlo jednostavna jela, a svi su na to odavno navikli. Uvek pravim grčku salatu, jedina sloboda je da joj dodam pinjole. Kuvanje paprikaša od povrća od tikvica, patlidžana, paradajza, pečuraka. A za glavno jelo pravim ribu u začinima i služim suvo belo vino. win-win! S jedne strane nema osjećaja gladi, s druge strane se ne prejedate. A za desert - sladoled i voće. U svakodnevnom životu, ako kuham, onda i nešto vrlo jednostavno. Moja majka i ja smo tek nedavno razgovarali o tome da sada ulazi čak drugačije mirišu. Kad sam bila mala, vikendom je svaki ulazak mirisao na pecivo. Ili da uštedim, ili zato što u radnjama nije bilo ničega, ali je svaka porodica mnogo pekla. Sada ovo nije. Sada su svi na dijeti. Mislim da se o tome ranije nije toliko razmišljalo!
PRIJE: Što mislite zašto?
MK: Zato što nije bilo naslovnica sjajnih časopisa sa ženama sa savršenom figurom i savršenom kožom. Ali nadam se da ćemo na kraju doći do zaključka da je prirodna ljepota najbolja. Bez obzira da li je žena našminkana ili ne, da li nosi štikle ili ne, ništa se ne menja. I muškarci sada imaju mnogo primedbi: zašto ste tako pametni u javnosti, a kod kuće potpuno drugačiji? I svi govorimo o potrebi da izgledamo dobro i kod kuće. Ali na kraju krajeva, suština osobe se ne mijenja od odjeće i kozmetike! A pred tobom je ista nežna, voljena, tvoja sopstvena žena, zar nije glupost zameriti joj što posle posla ne trči po kući u štiklama? Ali muškarcima je to teško objasniti. Na kraju krajeva, oni su vizualni i ne razumiju da časopisi nemaju nikakve veze sa stvarnim životom. I ja sam podložan svemu ovome, iako jako dobro znam kako modeli zapravo izgledaju. Znam da ni one nisu savršene - imaju i celulit i bore. Možda ne biste trebali izbliza snimiti njihove nedostatke, ali morate shvatiti da su sve one žive žene. U suprotnom, možete poludjeti. Morate voljeti sebe! Nije bitno kako izgledate, bitno je kako se osecate! Dovoljno je loše što naši ljudi nisu previše pažljivi. Retko daju komplimente svojim ženama. Pokušavam prevaspitati svog muža.
PRIJE: Shvatio?
MK: Još ne puno. Pitam ga: "Da li izgledam dobro?" On: "Dobro, šta si ti?" - "Pa, ja sam jako lepa?" - "Pa da…" I siguran sam da me on iskreno smatra veoma lepom, ali uopšte ne razume da želim ovo da čujem od njega.