Priznajte, kada ste zadnji put jeli, uživajući u svakom zalogaju? Ne razmišljate o zdravstvenim prednostima, ne brojite kalorije, ne mučite se kajanjem? Hrana može biti noćna mora za ženu i uzrokovati nervni slom. Ili možda jedno od najvećih životnih zadovoljstava. Ali za ovo morate zaboraviti na dijete i jesti samo ono što želite, kada želite, i biti u mogućnosti da stanete na vrijeme.
Žene koje su zadovoljne svojom težinom ne postoje u prirodi i ja nisam izuzetak. Na stalnoj sam dijeti od dana prve godine na fakultetu, kada me je moj dragi prijatelj pitao gdje sam našla modernu odjeću u svojoj veličini. Moram reći da je moja veličina tada bila četrdeset šesta, a s odjećom nije bilo problema. Imam periode posebno strogih dijeta - nakon porođaja, nakon odmora u Italiji, nakon beskonačnih novogodišnjih praznika… Moj muž to naziva periodima egzacerbacija. Mislim da sam isprobao sve zamislive dijete. Sjeo sam na kefir, sirovu heljdu i odvojene obroke. Jeo sam samo proteine, isključujući ugljikohidrate, i onda obrnuto. Jeo sam samo supu od celera sa kupusom nedelju dana, a dve nedelje sam proveo na jabukama. Nisam jeo nakon šest godina nekoliko godina i vagao sam se ujutro na prazan stomak. Vjerovatno bi to trajalo u nedogled. Ali kada sam nakon stare nove godine pala u depresiju i odlučila da odradim trodnevni wellness post, moj muž je rekao: „Dosta je bilo. Ili ćeš jesti kao svi normalni ljudi, ili ja odlazim. Želim da živim sa zadovoljnom, dobro uhranjenom ženom, želim da imam kobasicu u frižideru, i želim da moja žena popije pivo sa mnom u subotu uveče! Biraj: ili dijeta, ili ja!” Tako da sam odabrala svog muža…
Odlučila sam da “jedem kao svi normalni ljudi”, ali se ispostavilo da sam se poslednjih godina toliko navikla da se rukovodim savetima nutricionista da mi i sada svakako treba nečiji savet. Prošle godine "DO" je pisao o "sistemu Francuskinja" (avgust 2005. - ur.). Iskreno, i tada mi se dopala glavna ideja članka - postoji sve što želite i uživajte. U tom trenutku sam odlučio da ovo nije za mene: samo stroga ograničenja mogu spasiti moju figuru. Ali ipak je odložila časopis. I očigledno, sada je vrijeme da ga dobijete. Odlučio sam ovo: tačno dva mjeseca ću uživati u hrani. Ja ću jesti masno, slatko, dimljeno - šta god želim. A klice lucerke neću ni gledati, kunem se. Najvjerovatnije ću se za to vrijeme udebljati pa će me muž moliti da se vratim dijetama.
O ČEMU SVAKA ŽENA SANJA
Najvažnije je, prema Francuskinjama, jesti ono što želite, a ne ono što je zdravo, ispravno ili niskokalorično. Tijelo samo zna šta mu nedostaje i ne treba ga dovoditi u zabludu. U ponedeljak počinjem sa svojim prijatnim obrocima. Šaljem muža na posao, a dijete u školu. Sada imam pola sata da doručkujem i odem u kancelariju. Obično jedem ovsene pahuljice kuvane na vodi, bez soli i šećera, i dodam im malo voća - jabuku, krušku ili pomorandžu, pijem zeleni čaj i nešto pročitam za vreme doručka. Danas će sve biti drugačije. Prvo, nema knjiga: one odvlače pažnju i ometaju uživanje u hrani. Drugo, bez zelenog čaja, umesto toga - velika šolja kakaa sa mlekom (3,2% masti). Treće, bez ovsene kaše. Pravim sebi nešto o čemu sam godinama sanjao: džinovski sendvič od svežeg belog hleba sa hrskavom koricom. Unutra stavljam dimljene grudice, sir (puno sira), zelenu salatu (samo malo) i dodam majonez - i to ne bezmasnu, ali najpravu, maslinovu (oko 200 kalorija po supenoj kašiki, ali ko računa?). Lagano zagrijte. Sjedam za sto. Trudim se. Ja sam odrasla, samozatajna žena, ali kada zagrizem prvi mali komad ovog ogromnog sendviča i popijem ga kakaom, poželim da vrisnem od sreće. Uzimam sa sobom na posao veliku mliječnu čokoladu, dvije vrećice orašastih plodova (pinjole i indijski oraščići), hrskave kolačiće sa kokosovim ljuspicama i marshmallow-om, jer sve mogu! Ali evo čudne stvari: ako sam posle zobenih pahuljica počeo da grickam u jedanaest sati (niskokalorični kolačići sa vitaminima, raženi krekeri bez soli, suvo voće), sada mi se ne jede sve do drugog, kada već je sasvim moguće večerati.
VAŽNO, POLAKO
Ako nisam na strogoj dijeti, moj uobičajeni ručak je supa od povrća i salata začinjena biljnim uljem. Danas sebi uzimam krem supu od pečuraka sa kremom i krutonima od sira, a za drugi zlatnu pečenu ribu sa pire krompirom i tanjir sa fenomenalnom Olivier salatom. Sa udaljenosti od nekoliko koraka osjećam kako u njemu divno mirišu kiseli krastavci i kobasice… Nekakva je nova godina početkom februara. Ovo je rođendan srca! Vidjevši sve ovo, moje kolege uplašeno izdahnu i, čini se, više ne mogu udahnuti. I dok oni začuđeno hrskaju salatu od kupusa, ja polako (ovo je glavna riječ na rastanku Francuskinja) jedem svoju supu sa krutonima i vrućim. A kada je u pitanju Olivier, gotovo sa užasom shvatim da ja to ne želim. Ko je ikada bio na dijeti, razumjet će me. Ako napravite pauzu u pravilnoj ishrani, onda tokom ove pauze pometete sve što je loše, a ovo se čini potpuno logičnim: sutra će dijeta ponovo početi i nećete je moći jesti. Ali pošto mi je sada sve moguće, ovaj praznik jednostavno odvajam sa kiselim krastavcima. Mogu je sutra. Moje tijelo sada traži uopće ne krastavce. Vraćam se do svog stola, sipam sebi šolju čaja i odmotavam svoju potpuno nezdravu mliječnu čokoladu, u kojoj je smiješno malo kakao zrna, ali je puna grožđica i orašastih plodova. I osjećajući kako mi se prvi čokoladni kvadrat topi u ustima, razumijem da je rat izgubljen. Postaću debela, užasna i niko me više neće voleti, a seks će se pretvoriti u prijatnu uspomenu… Ne znam da li ugljeni hidrati čine čoveka srećnim, ali nakon što pojedem pola bara, razumem da se osećam dobro. A bilo bi još bolje da me sa svih strana nisu pogledale začuđene kolege, koji su odlučno odbili da se pridruže mom slavlju života.
KADA VODE SNOVI
San mog muža se ostvario: danas svi zajedno večeramo, u sedam sati uveče (što je cijeli sat nakon posljednjeg dozvoljenog obroka, ako je neko zaboravio). Za večeru jedemo prženo meso, pomfrit i salatu od povrća (ali bez lucerke!), pijemo vino. Razgovaramo o tome šta se desilo tokom dana. Samo neka vrsta Forsyte sage.
Muž je tako sretan što pere suđe nakon večere. Prije spavanja, kćerka pita tajanstvenim šapatom:
- Mama, jesi li trudna? Nekako si čudan…
Idem u krevet potpuno uvjeren da neću zaspati punog stomaka. Ništa se nije dogodilo. Odmah zaspim i po prvi put nakon dugo vremena ne muče me slike jela koja zalijevaju na usta koja bih mogla jesti upravo sada. Inače, Francuskinje vjeruju da je najbolja gimnastika za tijelo seks.
MALI GUTAK SREĆE
Zašto mi nikad prije nije palo na pamet da si napravim svježi sok za doručak? Potrebno je isto vrijeme da se narandža prepolovi kao i da je ogulite, narežite na kriške, narežite i dodajte u neslanu zobenu kašu. Ali koliko je ukusnije piti svježi sok iz kristalne čaše od žvakanja narandže sa zobenim pahuljicama! A zašto mi nije palo na pamet šta je prijatnije jesti na lepim jelima? Čuvam ga za svečane prilike, ali ovi tanjiri neće izblijediti ako ih s vremena na vrijeme bez razloga izvadite, za sebe, samo da vam bude lijepo! Na prelepim jelima običan pirinač sa povrćem se pretvara gotovo u rižoto, a ne žurite dok jedete. Očigledno, Francuskinje nisu toliko pogrešne: kada znate da možete sve i uvek, onda više ne morate da se prejedate. Zaustavite se kada osjetite da ste siti. „Treba znati mjeru“, voli poučno reći moj tata. Čini mi se da konačno razumem šta misli. Po preporuci Francuskinja, penjem se peške do četvrtog sprata i zapišem šta sam pojeo u toku dana tokom dijete, i šta jedem sada. To je šok: ispostavilo se da ne jedem mnogo više od toga. Ranije je skoro polovina konzumirane hrane dolazila od niskokaloričnih grickalica, što je na kraju dodavalo vrlo pristojnu količinu kalorija.
NEVEROVATNO U BLIZINI
Eclair u glazuri od kafe, sa kremom i kokosovim pahuljicama. Čokoladna torta sa višnjama. Topla pizza sa maslinama, ananasom i plodovima mora. Makaroni i sir, konačno! Strašno je pomisliti šta će se desiti ako sabereš sve vreme koje sam provela sanjajući o ovim nedostižnim radostima. Ali evo šta su Francuskinje primijetile: ako želite sladoled, a pokušavate ga zamijeniti nečim korisnim, nećete uspjeti. Umjesto sladoleda, ti si jabuka, pa suva kruška, pa malo grožđica i ojačani raženi krekeri… Ali ipak će se završiti sladoledom, jer će tijelo ionako uzeti svoje. Samo ako izdržite tri dana, onda ćete četvrtog dana pojesti mnogo više ovog sladoleda nego onog dana kada vam je pala na pamet ideja o sladoledu.
RESULT
Tačno dva mjeseca kasnije vadim vagu iz ormara. Za sve to vreme, nikad se nisam vagao. Po odjeći osjećam da sam se oporavila. Ali ne smatram da je povećanje težine bilo katastrofalno. Vaga pokazuje 66 kg umjesto 64,5 na početku mog ugodnog obroka. Ugojio sam se jedan i po kilogram. Sa visinom od 168 cm, to nije puno, ali za godinu dana s takvom ishranom, prilično bih se oporavio. Naravno, malo ću ispraviti savjet Francuskinja. Neću jesti pola čokoladice svaki dan, već samo 3 kriške. Ali svakako sa zadovoljstvom! I već sam se prijavio za teretanu. Ispostavilo se da ako niste na dijeti, onda imate snage da odete na aerobik ili plivate par puta sedmično. Oh, i naravno, ne zaboravimo da je najomiljenija gimnastika Francuskinja seks.